Мујо Хркотић и Божовићи (из Црне горе) 0001    Кад утече Хркотићу Мујо, 0002    Кад утече из села Стијене, 0003    Посијече три Стијењанина, 0004    Војеводу Мекина Синана, 0005    И делију Сточков-Радована; 0006    Он отиде Спужу на крајину, 0007    На сараје на Мећикућића; 0008    Ту се бјеше јунак потурчио. 0009    Па се Мујо пред Турцима фали, 0010    Да ћ’ изгубит’ Радојев-Савића 0011    И војводу Пејов-Радована. 0012    Оно зачу Радојев-Савићу, 0013    Па окупи браћу Божовића, 0014    Међу њима јунак говорио: 0015    „Хо’те, браћо, да се покоримо, 0016    „Да врнемо на Стијену Муја, 0017    „Да му нашу браћу опростимо.” 0018    Таде рече Мекића Чокета: 0019    „Чујете л’ ме, браћо Божовићи! 0020    „Ја ви дајем Божу вјеру тврду, 0021    „Теке дође на Стијену Мујо, 0022    „То ћу јутро дизат’ из Стијене; 0023    „Но ако сте браћа од освете, 0024    „Да дајемо мито у Тураках, 0025    „Не ћемо л’ му изгубити главу.” 0026    Па ондолен књигу направише, 0027    Послаше је Спужу на крајину 0028    А на име Спушку капетану: 0029    „Ходи, Туре, да се састанемо!” 0030    Кад Турчина књига допанула, 0031    И он виђе, што му књига каже, 0032    Окупио све Мећикућиће, 0033    И поведе уз Копито Турке, 0034    Па засједе шњима у Пржине; 0035    А одонуд Савић с Божовић’ма, 0036    Па се пита Савић с капетаном: 0037    „Знаш ли, Туре, твога добра баба? 0038    „Ка’ ни оци бјеху пријатељи, 0039    „Ходи и ми да се познајемо; 0040    „Издај мене Хркотића Муја, 0041    „Узми блага колико ти драго.” 0042    Кад то чуо Спушки капетане, 0043    Издаде га, ријеч не чинио. 0044    Па с’ ондолен бјеху раздвојили, 0045    А отиде Савић с’ Божовић’ма, 0046    И западе на Ив’ Милетића. 0047    А кад сјутра дан и зора дође, 0048    Сву дружину санак преварио, 0049    До сокола Радевић-Шћепана, 0050    Кад погледа друмом зеленијем, 0051    Али иде Хркотића Мујо, 0052    Напушти га Радевић-Шћепане, 0053    Не кће будит’ друга ни једнога, 0054    Но упали сјајна џефердара, 0055    Те погоди Хркотића Муја; 0056    За то Мујо ни хабера нема, 0057    Но упали бијелу латинку, 0058    Ал’ му пуста огањ не прифати; 0059    Но скочише браћа Божовићи, 0060    И на Муја огањ просипаше, 0061    А припаде Савовић Мушика, 0062    Пос’јече му главу од рамена, 0063    И узеше с Турчина ођело, 0064    Па одоше здраво на дворове.